Svima nam je zdravlje na prvom mestu, ali ne obaziremo se svakodnevno mnogo na zdrav zivot. Nismo uvek u stanju da vodimo računa o tome šta jedemo, koliko vode pijemo, koliko spavamo i koliko treniramo. Tek kada počnemo da se osećamo loše, malaksalo, kada nabacimo koji klogram i shvatimo da nam to smeta, počinjemo da shvatamo da fizička aktivnost nije nešto bez čega se može. Nemojte dozvoliti da živite u telu o kome ne vodite računa. Nemojte se opuštati i stvari prepuštati slučaju. Iskoristite sve mogućnosti koje imate i radite na sebi. U nastavku teksta očekuju vas korisni saveti kako da u svoje dnevne aktivnosti uvrstite i omiljeni sport.
Za celokupno psihofizičko stanje našeg organizma potrebno je da svakodnevno vodimo računa o njemu i da mu posvećujemo dovoljno pažnje. Stil života u dvadesetim i tridesetim godinama možda neće uticati na vaše zdravlje i produktivnost, ali ćete kad tad osetiti posledice loše ishrane, manjka sna, neaktivnosti i gojaznosti. Menjajte svoje navike, omogućite svom telu dovoljno sna, unosite dosta tečnosti, šetajte, plivajte, trčite… Vaše telo će vam biti zahvalno.
Nemojte biti lenji. Redovna fizicka aktivnost ima mnogobrojne pozitivne efekte kod osoba, svih životnih dobi. Podrazumeva se da osoba od 20 i osoba od 60 godina neće raditi iste vežbe, niti će prelaziti iste dužine tokom šetnje, ali bi isto tako trebalo da se podrazumeva da i mladi i oni malo stariji budu aktivni i samostalno brinu o svom zdravlju.
Redovna fizička aktivnost obezbediće vam više energije, bolji i kvalitetniji san, ali će i smanjiti rizik za razvoj bolesti kao što su dijabetes, kancer, depresija, bolesti krvnih sudova… Zdrav zivot na papiru ne znači ništa. Najvažniji je vaš dobar osećaj u sopstvenom telu. Redovnim vežbanjem jača se srčani mišić, te na taj način sami unapređujete funkciju srca da pumpa i šalje krv u pluća i ostatak tela. Nije li to fantastično?
Korisni saveti za početnike mogu biti i oni koji odgovaraju na pitanje koju vrstu aktivnosti treba primenjivati? Razlikujemo dve vrste treninga, a to su aerobni i anaerobni. Njihova razlika ogleda se u intenzitetu, kao i načinu izvođenja zadatih vežbi.
Aerobni trening, odnosno aerobno vežbanje predstavlja aktivnost u kojoj se prati povećana potrošnja kiseonika. Iako trčanje nije jedini vid ovakvog treninga, najčešće je spominjano. Aerobni trening prepoznaćete dakle po ubrzanom pulsu. Benefiti aerobnih treninga su mnogobrojni : popravljaju našu psihu i mentalno zdravlje, gustinu kostiju, snižavaju krvni pritisak, povećavaju broj krvnih zrnaca… Idealni su za snižavanje rizika od kardiovaskularnih bolesti i osteoporoze. Ukoliko vam trčanje ne prija, brzi hod biće idealna zamena. Pronađite društvo, obujte patike i uradite nešto dobro za sebe – šetajte.
Anaerobni trening najlakše bismo mogli opisati kao trening koji za cilj ima pogađanje određenih grupa mišića. Vrlo često ćete u teretanama videti vežbače koji pri izvođenju vežbi koriste opterećenje, odnosno tegove. Upravo takav način vežbanja svrstavamo pod anaerobni trening. Uvek su korisni saveti da ukoliko ste početnik imate nadzor trenera ili stručne osobe koja će vam pomoći prilikom izvođenja vežbi. Jačajte svoje mišiće, jer na taj način štitite svoje telo. Anaerobna fizička aktivnost poboljšava snagu hrskavica i ligamenata, osnažuje funkciju srca i smanjuje rizik od potencijalnih povreda.
Mnoge studije pokazale su da fizička neaktivnost dovodi do visokog krvnog pritiska, holesterola, šećera u krvi. Svi želimo da budemo zdravi, zato kako ovaj portal i nalaže - iskoristi dan i sve njegove pogodnosti. Nežnim i savesnim odnosom prema svom telu činimo uslugu sebi, a ono će nam višestruko vratiti kada nam to bude bilo najpotrebnije.