Pozitivan uticaj knjiga na odrastanje

Čitajući knjige sa detetom, roditelj stvara dodatnu bliskost i poverenje. Uz kvalitetno provedeno vreme i razgovor, čitanje podrazumeva zajedničku pažnju deteta i roditelja na istu temu i usvajanje novih pojmova. Pored toga, ostvaruje se jača bliskost jer se pretežno čitanje odvija u zagrljaju.

Sredinski faktori su bitan uslov za sposobnost čitanja i razvoj jezika

Odsustvo adekvatne stimulacije i manjak knjiga u detinjstvu i okruženju deteta, mogu negativno da se odraze na njegov odnos prema knjigama i govorno-jezički razvoj. Deca koja rastu gledajući slikovnice koje im odrasli čitaju i koja su izložena diskutovanju o tome što je pročitano imaju pozitivniji stav prema učenju, ali i veći fond reči i razvijenije govorne sposobnosti.

Uz priče shvatamo i učimo kako funkcioniše stvarni svet

Čitajući priče upoznajemo potrebe i osobine drugih. Isto tako, susrećemo se sa ljubavlju, sa dobrim i zlim. Uz priče se otvaraju mnoge teme za razmišljanje i razgovor. Slušajući ih, postavljamo sebi pitanja i odgovore o ponašanju koje je društveno prihvatljvo, koji je ispravan način ophođenja prema drugima i kako da ispravno reagujemo u raznim situacijama. Priče na taj način igraju veoma bitnu ulogu u sticanju novih socijalnih veština.

Jednostavnije rečeno, one nam govore šta je dobro, a šta nije i pokazuju adekvatan model ponašanja. Uz to, dete ima prostora da na sebi svojstven način shvati lekciju.

Priče su informativnog karaktera i otkrivaju na koji način se određene situacije rešavaju. Naravno, uloga roditelja je da odgovori detetu na pitanja i da mu pojasni priču.

Neke od njih opisuju različite životne situacije koje deca veoma emotivno proživljavaju i zbog toga su veoma dobra lekcije i priprema za stvarni svet.

Uz čitanje se razvija empatija

Deca često u mašti proživljavaju događaje sa likovima iz priče jer se poistovećuju sa njima. Stoga se uz čitanje može povećati i detetov kapacitet za saosećanje.

Dok slušaju priče, deca mogu da prolaze kroz različite emocije kao što su sreća, tuga, poraz i mnoge druge. Na taj način uče da osećaju ono što bi i likovi da su prisutni u stvarnom svetu.

Kao primer može da posluži priča o “Tri praseta”, uz koju će vaše dete proživeti strah od vuka, ali i osećaj pravičnosti kada na kraju dobro pobedi zlo.

To će ga navesti da o pomenutim emocijama razmišlja i da ih doživi u stvarnom životu.

Dete usvaja dobar model ponašanja dok Vas gleda sa knjigom

Deca su kao kao sunđeri. Gledajući kako se ponašate i kako reagujete, steći će određene modele ponašanja. Ješće ono što vide da vi jedete i ono što mu servirate. Pored toga, barem dok su mali, oblačiće se negujući stil koji ste mu vi formirali. Isto tako, ako deca vide roditelje sa knjigom u ruci i kako čitaju sa uživanjem i sami će poželeti da imaju svoje knjige.

Povedite dete u biblioteku i dopustite mu da samo izabere knjigu po svom izboru, kao što i Vi radite kada birate za sebe.

Čitajte detetu od rođenja

Čitajući slikovnice pomoći ćete detetu koje progovara. Postoje divne knjige koje su ilustracijama i materijalima prilagođene najmlađima. Ponavljajući radnje uz imenovanje slika, dete će usvojiti početne pojmove koje će nastaviti da povezuje sa sve većim brojem reči šireći svoj vokabular i razvijajući ljubav prema knjigama. Na ovaj način će zavoleti da čita od malih nogu.

Deca će nekada tražiti da im istu priču čitate iznova i iznova. Dešavaće se da tada slušajući nastavljaju samostalno rečenicu iz knjige onako kako je napisana. Kad čitate detetu isti tekst više puta, ono ga pamti, usvaja gramatička pravila i različite oblike rečenica koje će kasnije koristiti u svom govoru, što logopedi savetuju kao veoma efikasnu vežbu za razvoj govora kod dece.

Kada je u pitanju nešto starije dete, njemu možete da postavljate pitanja vezana za priče, ili pak da izostavite njihov kraj, tražeći da vam ispriča kako bi ono volelo da se završi.

Kada postavljate pitanja o priči i pričate o događajima i likovima u njoj, detetu ćete probuditi maštu, a uz bolje razumevanje teksta pomoći ćete i razvoju njegovih jezičkih veština. Na ovaj način razvija se detetova sposobnost komunikacije, ali i auditivna pažnja koja je veoma važna za razvoj govora, jezika, čitanja, pisanja i razvoj školskih veština.

Deca koja su od malih nogu izložena čitanju, imaće bogatiju strukturu rečenica prilikom formiranja svojih iskaza. Sve to će veoma doprineti njihovom samopouzdanju u odnosu sa vršnjacima i samom razvoju socijalizacije, jer će postati govornici koji će biti sigurni u sebe.

Čitanje je najbolji odgovor ako ste se ikad zapitali kako podsticati govor kod dece.

Dragi roditelji zapamtite, usađivanjem ljubavi prema knjigama u ranom detinjstvu, svom detetu ćete obezbediti bogat izvor znanja u budućnosti.