Jeste li znali da je humus, prema legendi, prvi put pripreman muslimanskom vođi Sandalinu, u 12. veku. On se pominje u istom tom veku u doba Krstaških ratova, ali i u jednom delu Svetog pisma. Prvi recept za humus sastavio je kuvar iz Kaira u 13. veku. Poreklo humusa definitivno je Bliski istok – Liban, Sirija, Izrael, Palestina. Potpuno pouzdani podaci ne postoje, ali su priče vezane za humus zanimljive, kao i njegov ukus i način pripreme.
Najprostije rečeno, humus je namaz od leblebija. Ima teksturu i boju kao pašteta. Lebelebije su glavni sastojak humusa, pored belog luka, limuna, kumina, maslinovog ulja i tahinija (pasta od susama). Humus je specifičnog ukusa i pomalo je neobičan za naše prostore, pa ne odgovara svima kada ga probaju prvi put. Omiljena je hrana vegetarijanaca, zato što ima dosta proteina.
Preporučljiv je i u dijetetskoj ishrani, jer sadrži vrlo mali broj kalorija (166 kalorija na 100g).
Humus sadrži esencijalne amino-kiseline, vlakna, proteine, minerale i gomilu vitamina (vitamin A,vitamin C, kalijum, fosfor, bakar, cink, gvožđe, magnezijum, mangan). Zbog toga je humus neizostavan namaz na meniu onih koji žele da se zdravo hrane. Sa obzirom na to da ima nizak glikemijski indeks, a bogat je vlaknima, odličan je i za dijabetes tipa 1 i za dijabetes tipa 2.
Pošto humus sadrži dosta kalijuma, idealan je za snižavanje i regulaciju krvnog pritiska. Humus je dobar i za kosti jer sadrži cink, magnezijum, gvožđe, vitamin K. Povoljno utiče i na rad srca zbog vitamina C i B6.
Odličan je za metabolizam, detoksikaciju organizma, kao i za regulaciju lošeg holesterola. Neizbežan je u hrono ishrani za korekciju telesne težine. Zbog velike količine gvožđa, koja se nalazi u leblebijama, humus je dobar i za anemiju. A pored gvožđa, leblebije, kao i sočivo, sadrže dosta vitamina E i vitamina K, koji pomažu u sprečavanju zgrušavanja krvi i stvaranju ugrušaka.
Danas postoji veliki broj restorana čiji je brend nekonvencionalna hrana, a to podrazumeva i humus. Često ga serviraju kao prilog ili kao dodatak u sosevima. Od humusa se može napraviti i odlična pasta. U svakom slučaju, u kombinaciji sa tradicionalnijim jelima se idealno uklapa (na pr. sa mesom u tortilji). Oko 100g humusa je dovoljno uneti za jedan obrok. Zahvaljujući vlaknima, kojima je bogat, dugo možete biti siti. Shodno tome, može vam poslužiti kao jedan obrok, uglavnom, kao doručak ili večera.
Zbog opšte ekspanzije, pre svega hrono ishrane, poslednjih godina se humus sve češće sreće kao deo naše svakodnevne ishrane. Iz tog razloga ga je moguće naći u svim bolje snabdevenim marketima ili prodavnicama zdrave hrane. S druge strane, zbog toga se uvek javlja sumnja da proizvod koji je popularan i proizvodi ga „svako“ prestaje da bude dovoljno kvalitetan. To nije daleko od istine. Ali, pošto se humus pravi vrlo jednostavno, dovoljno je pogledati recept (ima ih mnogo na internetu), prihvatiti se posla i taj problem će biti rešen.